Malo je reći da je Halkidiki jedna od najpopularnijih destinacija čitave Grčke, jer je ovo predivno poluostrvo sa preko 550 kilometara lepe, razuđene obale Egejskog mora predstavlja najupečatljiviji simbol Grčkog turizma. Uprkos svim čuvenim ostrvima, i zvanično najlepše plaže nalaze se na ‘’prstima’’ Halkidikija, gde bogato zelenilo i vegetacija silaze gotovo do samog mora; gde čudesna kombinacija svetlosti i prozračnosti, prirodnih krajolika, boja i mirisa može i da vas ošamuti; i gde vas očekuju fantastična kombinacija kultura i kuhinja, od orijentalnih začina i poslastica do laganih salata, maslina i tipične mediteranske kuhinje.

Pod Kontinentalnim Halkidikijem podrazumeva čitava regija između Solunskog zaliva, Asprovalte zajedno sa monaškom republikom Atos. Čitav ovaj deo Halkidikija često je u senci atraktivnih turističkih destinacija na Kasandri ili Sitoniji, ali čak i ukoliko “zaboravimo” na sve predivne plaže koje istraživanje okoline može doneti, Halkidiki ima mnogo toga da ponudi sa svojom fascinantnom istorijom i mitologijom, “drugom” prestonicom Grčke i raskošnom kulturnom baštinom, ali i svojom fascinantnom prirodom koja skriva čak 12 prirodnih rezervata koji su zaštićeni kao mesta od posebnog ekološkog interesa.

Sam geografski položaj ove regije čini je izvanredno atraktivnom i lako dostupnom bukvalno svim saobraćajnim putevima: nacionalni aerodrom Makedonija u Solunu povezan je sa svim velikim gradovima Evrope svakodnevnim letovima, ali se i železnička mreža završava ovde, pa je ostali deo Halkidikija dostupan mrežom odličnih autoputeva iz Italije, Turske, Albanije, Makedonije i Bugarske. I pomorski saobraćaj je jednako zastupljen, jer Solun ima jednu od najvećih luka Grčke.

Interesantna i duga istorija Halkidikija

Duga istorija i bogata kultura ovog poluostrva ogleda se već u mnogobrojnim mitovima koji se vezuju za njega, pa je tako mistični Atos nastao tako što ga je titan Olimp, u gnevu, bacio tamo, dok je recimo Enkelad, takođe titan, sahranjen ispod Kasandre, a Sitonija je svoje ime dobila po Sitonu, sinu Posejdona, boga mora.

Pećina Petraloni

Svi ovi mitovi, vezani za najstariji panteon grčke religije upućuju na izuzetno dugu istoriju života u ovom zelenom, rajskom krajoliku, ali su otkrića u pećini Petraloni gotovo neverovatna. Svega 35 kilometara jugoistočno od Soluna pronađeni su fosilizovani tragovi ugljevlja, koji ukazuju na to da je u ovoj pećini vatra gorela čak 700.000 godina pre nove ere, a kontaverzna fosilizovana humanoidna lobanja, jedna od najvećih naučnih zagonetki i svakako najveća kulturna i arheološka atrakcija čitave Grčke procenjena je na period od pre 200.000 godina.

Ova pećina u žižu interesovanja došla je 1960. godine, nakon što ju je erozija “otvorila”, a pored zapanjujućih stalaktita i stalagmita svetlo dana ugledali su i neki od najočuvanijih fosila ikada pronađenih. Rezultate decenija iskopavanja i istraživanja možete videti u Arheološkom muzeju koji se nalazi odmah pored same pećine.

Sama kontraverzna lobanja mogla bi da promeni čitavo razumevanje ljudske evolucije i afričku teoriju, jer je starija od bilo kog primerka pronađenog na lokalitetima u Africi, ali je naučna zajednica još uvek ne prihvata u potpunosti kao izolovan nalaz. Tek, prve jasne tragove civilizacije ovde vidimo pre nekih 6.000 godina.

Tračani su, recimo stariji od samog imena Halkidiki, koje je ovom prostoru donelo pleme Halkida u VIII veku pre nove ere, a već V vek, doba velikog procvata Atine, ovde zatiče mnogobrojne gradove među čijim imenima i danas prepoznajemo Arneu, Stagiru, Dion, Toroni i Sarti. Već krajem ovog, V veka, Halikidiki postaje i savez ili federacija 32 slobodna grada pod vođstvom Olintosa. Ovaj savez razorila je Sparta 379. godine, da bi čitava oblast postala deo drevne kraljevine Makedonije 348. godine, čiji je procvat doveo do naglog razvoja tri najveća grada: Kasandrije, Uranopolisa i Antigoneje.

Rimska vladavina počela je 70-ak godina pre nove ere i da bi, kao zaboravljena, pogranična oblast lagano tonula u zaborav, i bila pominjana još samo kao kraj gde se rodio Aristotel, negde na istoku poznatog sveta. Solun sa svojom nešto drugačijom istorijom i interesantnom demografijom postaje najvažiniji administrativni centar oblasti sa dolaskom Turaka na ove prostore, mada je Atos svojom nepristupačnošću i divljom prirodom uvek izmicao rukama osvajača i ovaj naistočniji rt Halkidikija zadržao je svoju autonomiju i međunarodnu nezavisnost sve do danas.

Halkidiki se značajnije naseljava tek nakon I svetskog rata

XIX vek i početak XX i ovde su obeleženi ustancima, borbom za osvajanje slobode i kasnije, Balkanskim ratovima. Interesantno je da kulturne veze Halkidikija sa Orijentom postaju daleko značajnije nakon I svetskog rata, kada čitavu regiju naseljavaju hiljade izbeglica iz Male Azije i kada se ovde formira čak 27 novih naselja.

Ovaj demografski diverzitet dodatno je osnažio kulturne veze i učinio Halkidiki pravim Balkanom sa svojom fantastičnom kuhinjom, orijentalnim hedonizmom i evropskim nasleđem, te se mora priznati da multikulturalni amalgamski spoj koji tako očaravajuće deluje danas ne bi bio tako egzotičan i, istovremeno tako prijatan i poznat bez svoje duge, katkad mučne i tragične istorije.

Kontinentalni Halkidiki u pravom smislu raj za ljubitelje prirode

Među planinama koje su nemo svedočile istoriji danas vrluda čak 20 staza za šetnju i hajking po prirodi i 17 biciklističkih ruta, pa je i Kontinentalni Halkidiki u pravom smislu raj za ljubitelje prirode. Planine, duboke četinarske i prozračne listopadne šume, ali i ritovi, močvare i razlivene reke uglavnom su zaštićene kao deo evrpske prirodne baštine, a većina ovih staza, sledeći edukativni karakter spoja kulturne baštine i prirodnih lepota, provešće vas pored svih značajnijih gradova, naselja, muzeja i atrakcija. Natura 2000 je centralni projekat EU prirode i biodiverziteta sa ciljem da osigura trajni opstanak najvrednijih i najugroženijih prirodnih vrsta i habitata.

Veliki planinski masiv Holomontas

Kontinentalni Halkidiki krase planine Holomontas, Stratoniko i Atos. Centralnim i severnim delom regije dominira veliki planinski masiv Holomontas, predeo očaravajuće lepote, sa prizorima i vidikovcima od kojih zastaje dah u kom god pravcu da se okrenete.

Hrastove i kestenove nižih obronaka smenjuju aromatični borovi, jele i drugi četinari kako se penjete sve više, a ove ne tako guste šume prošarane su osunčanim proplancima i cvetnim livadama. Tu možete potražiti i pečurke, kao i raznovrsno lekovito bilje, planinski čaj i divlji origano, a najviši vrh ove planine uspinje se do 1165 metara.

Planina Stratoniko

Druga fantastična planina, Stratoniko, uzdiže se iznad glasovite Stagire, rodnog mesta, po mnogim mišljenjima, najumnijeg čoveka ne samo antičke grčke, već i sveta: Aristotela. Predivni hrastovi lugovi, visoki čempresi, divlji kesten i raskošan biodiverzitet obogaćuju kristalno čisti potoci iz kojih možete, kao mnogi meštani, slobodno piti vodu.

Selo Stagira – Rodno mesto čuvenog filozofa Aristotela

Ova planina donosi i priliku da se sretnete sa divljim svinjama, zečevima, srndaćima i mnogobrojnim vrstama ptica, leptirova i drugih stalnih šumskih rezidenata. A drevna Stagira smatra se jednim od najznačajnijih istorijskih lokaliteta čitavog Halkidikija, a nalazi se nadomak Olimpijade, pa je poseta ovim gradovima obavezna. Za kompletan obilzak ovog antičkog lokaliteta potrebno je oko tri sata, a u okolini su i dva parka prirode – Katafagio Agrias Zois Kalneriko i Katafagio Agnas Zois Brostomnitsa.

Letovalište Olimpijada

Olimpijada nije loše mesto da se smestite ukoliko želite da budete blizu lepih plaža – Babylon, Zepko, Zougla, Totos, Kefalos, Proti, Sykia koje su uglavnom peščane i dobro organizovane.  Ukoliko od Olimpijade krenete ka seocu Varvara, možete posetiti i spektakularne vodopade, u fantastičnom šumovitom okruženju. Oni su visoki po petnaestak metara, a poseta se isplati čak i ako samo želite da uživate u jednom od pravih, parnasovskih mesta, gde nije teško domisliti i nimfe ili drajade, kako upotpunjuju ovaj doživljaj.

Asprovalta – Najpoznatije letovalište ove oblasti

Asprovalta, severoistočna tačka ove regije udaljena je oko 15-ak kilometara odavde i kao veliki grad, odlično je mesto da se “usidrite” i upustite u istraživanje Halkidikija.

Arheološki muzej u Poligirosu

Ljubiteljima kulture neće biti lako da odole Arheološkom muzeju u Poligirosu, jer je ovo centralni muzej svih arheoloških nalazišta regije, te ćete tu moći da, jedne pored drugih osmotrite glinene figure Olintosa, vase Toronija, delove krova hrama Zevsa Ammona iz Kaliteje, kao i predmete sakralne ili profane namene, od relikvijara do nakita i čuvenih oslikanih amfora i ribarskih mreža.

Muzej ribarskih brodica i opreme u Nea Mudianiji

Doduše, ako vas interesuje pomorstvo i ribarenje, svakako posetite i Muzej ribarskih brodica i opreme u Nea Mudianiji, na samom prilazu Kasandri. Ovaj muzej je u stvari kolekcija Stavrosa Kovrakisa, strastvenog sakupljača raznih blaga izvučenih iz grčkog mora. Muzej je značajan i kao pravi kulturni rasadnik lokalnog duha, pa se ovde održavaju i različiti događaji. Ukoliko volite ogromna sidra, pecaljke, udice i harpune, ali i kompase, navigacione instrumente, a oduvek vas je interesovalo kako su ljudi prošlosti obavljali svoje svakodnevne obaveze, na pravom ste mestu.

Etnološki muzej u Arenu

Kao pravi uvod u narodno stvaralaštvo i prošlost, predlažemo i Etnološki muzej u Arenu, sada smešten u jednu od najstarijih građevina na Halkidiju. Ova dvospratnica izgrađena je u klasičnom makedonskom stilu, te u njenom prizemlju možete videti raznorazne poljopriverdne i agrarne artefakte, kao i fotografije sa kraja XIX veka, te predmete i nošnje svakodnevnih ili pak, misterioznijih namena.

Na spratu se nalaze “ženske” odaje, te su ovde tipični kućni predmeti i svečane nošnje, kao i reprezentacija tipičnog domaćinstva sa svim pokućstvom. Ove izložbe mogu biti i značajan uvod u razumevanje odlika nekoliko tradicionalnih sela, koje biste svakako želeli da obiđete, ako ne zbog šarma i jedinstvene artmosfere, ono zbog jagnjetine pod sačem i pravih kulinarskih čarolija.

Na Halkidikiju se nalazi mnoštvo živopisnih sela

Ova sela odlikuje arhitekturno jedinstvo koje je lokalna varijanta makednoskog stila. Bićete u prilici da razgledate najrazličitije kuće, od jednostavnih jednosobnih bivaka do raskošnih dvoraca. Sela Mademohoria svoje ime dobila su od turske reči za rudnik, a predstavljaju neku vrstu rudarske zajednice. Galatista, Vavodos, Stagira, Stanos, Varvara, Liarigrovi (sada Arnea), Novoselo, Stratoniki, Horouda, Revenikia i Ierissos imena su ovih rudničkih mestašca koja su procvetala tokom vladavine Osmanlija, jer su izvlačili srebro iz utorbe sada zaštićenog Stratonikosa.

Mnogi stanovnici ovih sela nisu bili rudari, već kujundžije, juveliri i trgovci, što im je, uz značajan profit, donosilo i privilegovan položaj. Dozvoljeno im je da oforme svoj autnomni savez kojim je upravljalo 12 vekilidesa, po jedan predstavnik svakog sela.

Druga grupacija sela je Zevrchoria, koja se sastoji od četiri prekrasna naselja: Geroplatanos, Paleohra, Sana i Riza. Sem geografske blizine, ova sela povezuju i specifične geografske karakteristike, te su sva orijentisana tako da im sunce izlazi sa leve strane, obrnuto od svih ostalih naselja okoline, te im otuda i naziv, koji bismo slobodno preveli kao “levaci”, jer reč zervos znači – levo.

Svakako treća vrsta tradicionalnih sela Halkidikija su i mala ribarska mesta u blizni kojih su se razvili razni turistički centri, kako na severnom delu, tako i na samim ‘’prstima’’. Svako mestašce tipično bi imalo svoju marinu gde su ribari nekada ostavljali svoje čamce. Godine 1922, kada je veliki talas izbeglica “zapljusnuo” ove obale, ova mala sela doživela su korenite promene.

Država je tada migrantima dala priobalne delove, koji do tada nisu obrađivani (te nije bilo nikakve privredne vrednosti). Novi stanovnici su pokazali svoju upornost i pravi duh podižući nova, ‘’tvrdoglava’’ i izdržljiva naselja, a čuvajući uspomenu na svoje poreklo, te većina mesta ima prefiks Neo, što znači – nov.

Poluostrvo Atos (Sveta Gora)

Poluostrvo Atos (Sveta Gora) privlači kako hodočasnike, monahe i sveštenike, tako i zaljubljenike u kulturu, sakralnu arhitekturu, misticizam i pravoslavlje. Ova neobična kolonija manastira je jedinstveno pravoslavno bratstvo pod zaštitom UNESCO povelje, i smatra se jednim od neverovatnih kulturnih nasleđa čitavog sveta. Čudesni manastiri Svete Gore stari su preko hiljadu godina, u okrilju planine Atos, i sa punim pravom se smatra jednim od najznačajnijih centara pravoslavnog sveta.

Atos je sedište 20 manastira, od kojih je po jedan: srpski, bugarski i ruski, a ostali su grčki. Ako uspete da dobijete dozvolu za posetu Svetoj Gori, ovde se možete slobodno kretati od jednog do drugog manastira, gde ćete dobiti hranu i smeštaj kad god vam to zatreba. Za one koji dobiju dozvolu, a vole da planinare, na krajnjem jugu poluostrva nalazi se vrh planine Atos koji je sa svojih 2.033 metara nadmorske visine najviši vrh Grčke.

Kažu da oni koji stoje na vrhu Atosa vide čak 3 sata ranije izlazak sunca od onih koji se nalaze u podnožju. A, senka Atosa se vidi i na ostrvu Skijatos, čije ime u prevodu znači senka Svete Gore. I za ovo sveto mesto vezane su mnoge zanimljive legende, a po prihvaćenom predanju, Bogorodica je otkrila ovo mesto ploveći sa apostolom Jovanom na Kipar, ali je oluja nasukala brod na tada pagansku obalu.

Raznežena i duboko dirnuta lepotom prirode, blagoslovila je ovu goru i zamolila svoga sina, da pretvori ovu planinu u vrt. “Neka ovo mesto bude tvoje nasleđe i vrt tvoj, raj i nebo spasenja za one koji za spasenjem tragaju”, odgovorio je božanski glas sa neba, a od tog trenutka ova planina dobila je ime Agios Oros (Sveta Gora) i posevćena je Majci Božijoj kao samo njen vrt, u koji nije dozvoljen pristup ženama.

Zabranjen je inače, i ženkama domaćih životinja, izuzev izgleda kokošaka, koje legu jaja neophodna za ikonopisanje, i mačaka – da li zbog miševa ili sopstvene svojeglavosti i nazustavljivosti, nije do kraja razjašnjeno. Ipak, poznati su slučajevi kada je Atos pružao utočište ženama i devojčicama, posebno za vreme ratnih razaranja popout građanskog rata.

Svi atoski manastiri, uključujući i glasoviti Hilandar, zadužbinu velikog srpskog vladara, župana Stefana Nemanje, poseduju raskošne, bogate riznice sa zbirkama neprocenjivog srednjevekovnog umetničkog blaga – od tkanina i nošnji, preko ikona, putira, krstova, kruna i drugih sakralija, do značajnih hrišćanskih dokumenata, povelja, hrisovulja, svetih moštiju.

Zanimljivo je da do skoro ništa od te neverovatne kulturne baštine i dokumentarne građe nije podvrgnuto niti kakvim naučnim studijama, niti katalogiziranju, konzervaciji ili opisivanju, i tek je nedavno Evropska Unija osnovala Fond za uređenje, zaštitu i konzervaciju ovih predmeta, što je podstaklo mnogobrojne pravoslavne zemlje da ulažu u slične programe svojih manastira na Atosu.

Ženama je, dakako, strogo zabranjeno da kroče na ovo tle, ali ni muškracima nije baš najjednostavnije da posete ove manastire. Potrebne su posebne dozvole i najavaljene posete, pa ukoliko ste željni da vidite Atos izbliza, pažljivo se upoznajte sa pravilima ove, uistinu, najneobičnije republike na svetu. Svi, ipak mogu uživati u obilasku morem oko poluostrva i pogledu na ovu fascinantnu planinu i njene prekrasne manastire, pa je krstarenje ovuda jedan od najpopularnijih izleta.

Na Halkidikiju se nalaze neko od najlepših plaža severne Grčke

Duga, razuđena obala Halkidikija pruža neke od najlepših i najprijatnijih plaža čitave Grčke, a veliki broj njih demonstrira i visoke standarde u održavanju čistoće, bezbednosti i prirodnog razvoja plaža, te ponosno ističu svoje Plave zastave. Među hiljadama različitih plaža možete naći bukvalno sve: peščane, kamenite ili stenovite plaže, orgaizovane, glamurozne ili sportske, zavučene, intimne i veoma male, te plaže koje gledaju na istok, zapad i jug, plaže sa obiljem prirodnog hlada, i plaže na kojima je obavezan šešir i suncobran…

Mnoge su veoma popularne i na njima je gungula, obilje kafića, muzike, sportskih terena, a druge su prave zen varijante za osobu ili dve, da uživaju u tišini, blago zatalasanoj vodi i prekrasnim bojama neba i mora. Tako će vas zapadna obala nagraditi velikim, peščanim i dobro organizovanim plažama iza kojih se uglavnom nalaze naselja.

Nea Kalikratija, Flogita, Nea Plagija, Dionyssiou i Agios Mamas

Nea Kalikratija, Flogita, Nea Plagija, Dionyssiou, Agios Mamas zaista su odlično organizovane plaže koje obiluju rekreativnim i sportskim sadržajima, kao i restoranima sa izborom hrane za sve prilike, apetite i uzraste. Ništa manje zanimljive nisu ni plaže istočne obale, na pojasu između Atosa i Asprovalte.

Plaže Kambos i Pyrgos

Kambos, Pyrgos su predvine, tihe plaže za uživanje sa porodicom, sa dosta prirodnog hlada i ljudi koji idu za svojim poslovima;

Develiki plaža

Develiki plažu posetite radi najizvrsnijih ribljih tavreni u samoj luci, gde možete uživati u predivnom pogledu na more. Ierissos je jedna od najbolje organizovanih plaža, dok su Vina i Olimpijada markantno prepoznatljive zbog beline peska.

Letovalište Uranopolis

Uranopolis je najpopularnija destinacija zbog raznovrsnih sportskih sadržaja, dok su Nea Roda i Tripiti umereno organizovane.

Posebno preporučujemo malenu Hiropotamos plažu

Posebno preporučujemo malenu Hiropotamos plažu, sa predivnim pogledom na Amulani – jedino naseljeno ostrvo, od sedam koliko ih se nalazi pokraj obala Halkidikija.

Amulani – Jedino naseljeno ostrvo

Amulani je lociran između Sitonije i Atosa, i povezan veoma frekventnim trajektima od Tiripitija, plaže koja se nalazi tačno naspram ovog ostrva. Sama vožnja traje svega oko 10-ak minuta, pa je Amulani sve popularnija odrednica za “iskusnije” ljubitelje Halkidikija, koji već napamet znaju sve atrakcije, lepote i plaže popularnijih ‘’prstiju’’ – Kasandre i Sitonije.

Fin, zlatasti pesak i vibrantne plave nijanse mora i bujna vegetacija čine pravi kontrast masvinim stenama, pa krajolik ovog ostrva nipošto nije dosadan. A na južnoj strani nalazi se šest sićušnih ostrvaca objedinjenih pod imenom Drenia. Ova “magareća” ostrva nalaze se tačno naspram Uranopolisa, oko 3 kilometra od obale. Dolazak ovamo svakako će se isplatiti, jer ostrva čuvaju neke od sasvim netaknutih, fantastičnih plaža na kojima, uz malo sreće, možete biti i sasvim sami.

Lokacija na mapi

Gradovi

• Amulani