Kao što i Reebook, ili ti po naški Ribok imaju svoj model Classic (koji svi znamo kako izgleda), tako i Grčka ima svoju Classic Room ili ti klasičnu sobu, a u nastavku teksta – ‘’grčki klasik’’. Da se odmah razumemo, postoji velika verovatnoća da nećete naići na ovaj naziv, već kako to samo mašta Vašeg ljubaznog domaćina može da smisli, možete odsesti u Sweet Room-u, Modern Room, Junior Room ili kombinaciji navedenih, ali budite ubeđeni da se sve svodi na grčki klasik.

1

Kako izgleda Classic Greek Room?

Da ne dužimo, prećićemo odmah na stvar, tj. na glavno pitanje: Kako to izgleda ovaj jedinstven i autohton tip smeštaja, poznat jedino na grčkom primorju? Ne postoji definicija, odnosno spisak šta sve soba mora da poseduje da bi upala u kategoriju grčkog klasika, ali svaki korisnik iste prepoznaće to čak i nakon nekoliko sekundi boravka u njoj.

2

Dakle, možemo zaključiti da se samo uz pravilnu upotrebu maštovitosti i stručnosti (koja se očigledno prenosi sa kolena na koleno) prilikom kombinovanja elemenata enterijera ljubaznih vlasnika smeštaja dolazi do stvaranja pravog grčkog klasika.

3

Koji je simbol svake grčke sobe?

Simbol svake grčke sobe, njena bit, suština, odnosno nešto bez čega ne bi mogla da postoji je mali televizorčić, koji se obično nalazi u desnom ili levom uglu iste. I u kojoj god godini bili gosti ovog jedinstvenog tipa smeštaja, televizorčić je obavezno iz 80-ih, odnosno 90-ih. Bez obzira što ga verovatno nećete uključiti nijednom i bez obzira što sa Vašeg kreveta nećete moći ništa da vidite i da ga uključite (jer su zaista mali), on je tu sviđalo se to vama ili ne.

4

Nekako su se toliko odomaćili da su nam svima u podsvesti, pa iako ga vidimo, ne primećujemo ga. Prava je misterija gde ih vlasnici smeštaja nabavljaju!? Koliko god smeštaj da bude nov i renoviran, oni s pravom nose svoj zasluženo mesto u nekom ćošku i našoj podsvesti.

5

Grčki klasik je jedinstven i osoben

Kao što na svetu ne postoje dva potpuno ista čoveka, tako i grčki klasik svoju jedinstvenost i osobenost projektuje ni manje ni više nego preko pribora za jelo… Skrivena poruka svakog vlasnika smeštaja, svojim cenjenim gostima, da im nisu tek statistika u finansijskoj analizi na kraju godine, već jedinstvena turistička jedinka, ogleda se u odabiru escajga koji nudi svojim dragim gostima.

6

Naime, retko kada možete naići na dve iste kašike, viljuške ili noža, a ista stvar je i sa tanjirima. Uvidevši to i sami gosti daju doprinos ovom običaju, pa po nekoj nepisanoj tradiciji namerno zaboravljaju svoj pripor, kako bi već sledeći gost mogao da uživa u raznovsnosti izbora. Hroničari grčkog klasika će se složiti da se u novijoj istoriji ista stvar dešava i sa čašama. Dakle, dok se u mondenskim hotelima, stvari iz sobe uzimaju i nose kući, ovde se gosti uče darivanju i deljenju sa drugima.

7

Šta su luksuzni hotelski lanci ukrali od Grka?

Na kraju treba navesti i treću glavnu odliku svakog grčkog klasika, bez koje on ne bi bio to što jeste – sasvim prepoznatljiv. Kako je poznato da je Grčka kolevka civilizacije, mesto odakle je sve krenulo, postoji legenda da su vodeći lanci hotela bukvalno ukrali ovu ideju grčkog klasika, a to je osećaj da kada uđete u neku sobu bez obzira gde se ona nalazi u svetu tačno znate u kom ste hotelskom lancu. To je očigledno ideja koja je ukradena od grčkog  klasika, jer bez obzira na koju terasu izađete, na njoj će biti plastične stolice sa pripadajućim stolom.

8

Moglo bi se reći da su Grci prosto ludi za plastikom. Jasni statistički podaci govore da je 1907. godine grčki turizam doživeo pravi bum. Sve im je skočilo, kao rejting pred izbore, a kada se pogleda da je iste godine izmišljena plastika, sve dobija pravi smisao. Jednostavno danas se grčki klasik ne može zamisliti bez plastičnog stola na kome se non-stop nešto dešava. Tu se igraju karte, pa grickaju semenke, jede grožđe, pa giros, feta, a na kraju to je dom i mrava. Naravno, sve ovo se sa samo par pokreta truleksom i ferijem (koji inače ne obitavaju u grčkom klasiku, bez obzira koliko ih ostavljali pre vas, a i posle) skida kao rukom odnešeno.

9

Da zaključimo, kao što ni prirodu ne možemo da menjamo, već samo da pokušamo da je prilagodimo sebi, tako i grčki klasik nije nešto što je moda, što će doći i proći. On je stalno prisutan, jedna konstanta koja traži od nas da joj se prilagodimo. I nije važno koliko platimo da boravimo u njemu, činjenica je da će nas i on, kao i mi njega sa nestrpljenjem i svojim malim televizorčićem čekati. A, da li televizorčić radi je misterija koju svaki vlasnik smeštaja nosi sa sobom na onaj svet…

10